На северу Косова и Метохије, у близини Звечана, уз саму обалу реке Бањске, уздиже се величанствени манастир Бањска, једно од најзначајнијих духовних и историјских светилишта српског народа. Подигнут почетком 14. века као задужбина краља Стефана Уроша II Милутина, Бањска и данас представља сведочанство средњовековне моћи, уметности и вере.
Историјски значај
Манастир је подигнут између 1313. и 1317. године, у време када је краљ Милутин владао српским краљевством у пуном сјају. Саграђен је као његова краљевска задужбина и првобитно је био замишљен као краљевски маузолеј. Након смрти 1321. године, краљ Милутин је и сахрањен у овом манастиру. Ипак, његови посмртни остаци су касније пренети у Софију, где се данас налазе у цркви Свете Недеље.
Професор историје Јован Алексић за портал Девич каже да је ова задужбина једна од најзначајнијих манастира српске средњовековне државе.
„Манастир Светог Стефана у Бањској представља задужбину великог владара, краља Милутина коју је ову задужбину подигао као своју гробну цркву у периоду између 1313. 1317. године. Тај манастир је постао царска лавра Немањића што значи да је то манастир под посебно управом, дакле то је манастир који је под директном управом тадашњег архиепископа Данила другог који није био само ерхиепископ већ и књижевник и дипломата. Један од највећих српских интелектуалаца средњег века и човек који је био саветник краља Милутина, његовог сина Стефана Дечанског и младог краља Душана, упокојио се 1337 године и касније постао светитељ.“, каже Алексић.
Културни и уметнички значај
Бањска је изграђена у стилу рашке школе, што је спој византијског и западног романичког утицаја. Црква посвећена Светом Стефану била је богато украшена фрескама, иконама и каменим резбаријама, иако су многа уметничка дела уништена или нестала током бурних историјских периода.
Камени рељефи и архитектонски детаљи сведоче о високом степену уметничке израде, а посебно се истичу капители стубова, розете и портали. Иако су оригиналне фреске делимично очуване, савремени радови на обнови покушавају да дочарају некадашњу лепоту манастира.
Алексић каже да је манастир Бањска изграђен по узору на манастир Студеница прву царску лавру и задужбину Стефана Немање.
„То је био један од набогатијих манастира средњег века о томе говори и Светостефанска христовуља односно повеља самог манастира коју је даровао краљ Милутин у којој се види да је манастир Бањска у свом властелинству имала чак 75 села, дакле 75 села је било под директном управом манастира, а колико значај има манастир показује да та села нису била само у непосредној близини Бањске на северу Косова и Метохије, однсно тадашњег Хвосна већ и на територији тадашње жупе Будимље што је отприлике данашња територија Берана и Плава у Црној Гори“, појашњава Алексић.
Духовно богатство и значај за Србе
Манастир Бањска представља једно од најважнијих духовних средишта Српске православне цркве на Косову и Метохији. Поред тога што окупља вернике, монахе и посетиоце, Бањска је и симбол духовног континуитета и отпора. Она подсећа на време када је српска држава била моћна, културно развијена и дубоко укорењена у православној вери.
Према Алексићевим речима Бањска је представљала једно од најзначајнијих места средњовековне државе и по градитељству и по чињеници да је ту почивало тело краља Милутина све до Косовског боја када је одатле пребачено у Трепчу у непосредној близини Звечана, а 1460 године је пребачено у Сердик, данашњу Софију у Бугарској где почива до данашњег дана.
„Манастир Бањска је кроз историју делио судбину српског народа. У време Османског царства она је била девастирана. Она је имала огромну библиотеку, трпезарију који су обухватали огроман простор то је све на неки начин уништено осим Повеље која је сачувана и пребачена у Сарај у Цариград. Повеља је 1889 сасвим случајно откривена тако да мамо веома важан извор историје овог манастира. Бањска је једно време служила и као место џебане, складиштења муниције и наоружања у време аустријско-турских ратова. У каснијем периоду је у једно време претворена је и у џамију и том статусу је била до ослобођења у Балканским ратовима 1912-1913 године. Касније је Бањска делимично рестаурирана , односно конзервирана тридесетих година када је под управом чувеног српског интелектуалца Ђурђа Бошковића извршена делимична конзервација 1939. године планирана је и обнова црква, међутим Други светски рат је све то спречио. Духовни живот је заживео тек 2004 године после 520 година и од тада до дан данас се тамо одвија монашки живот. Игуман је отац Данило који је верујем добио име по архиепископу Данилу који је један од најзаслужнији људи за то што је Бањска изграђена и представља извор духовне културе и идентитета на овом простору“, каже Алексић.
Данас, у условима политичких и безбедносних изазова, Бањска је и симбол српског опстанка и идентитета на Косову. У њеном обнављању и заштити види се борба за очување културне баштине и духовне вертикале једног народа.
Прстен са гравуром „Ко га носи помози му Бог“
Википедија
„Седамсто година постојања манастира Бањска говори да на овим просторима постоји један снажан траг присуства српског културног, духовног и националног идентитета. За Бањску су везана бројне чињенице. У Бањској је била богата библиотека, Бањска представља гробно место краља Милутина највећег српског задужбинара као и гробно место Теодоре Смилец мајке цар Душана као и да је у близини Бањске 1915. године пронађе гроб где се налазио одређени накит и међу том накиту и прстен на ком пише „Ко га носи помози му Бог“ са симболом двоглавог орла и тај прстен се данас налази у Народном музеју у Београду и тај прстен представља једно од најзначајнијих симбола српског средњег века и један од најзначајнијих симбола који је икада ископа на простору Србије“, закључио је Алексић.
Манастир Бањска није само споменик прошлости – он је живо сведочанство српске историје, културе и вере. Његова обнова и опстанак данас имају вишеструки значај: духовни, идентитетски, историјски и симболички. Бањска стоји као тиха стража на северу Косова, чувајући векове традиције и веру народа којем припада.
