Поводом летњих Духовских задушница, верници Српске православне цркве из Северне Митровице и централне Србије обишли су данас православно гробље у Јужној Митровици, где су паљењем свећа и молитвом одали пошту својим преминулим сродницима, указујући истовремено на вишегодишње проблеме са оштећеним споменицима и неадекватним одржавањем гробља.
Срби из Северне Митровице и других крајева и ове године су организовано посетили православно гробље у Јужној Митровици поводом летњих задушница, дана посвећеног сећању на упокојене и обиласку њихових гробова.
Свештеници из Јужне и Северне Митровице служили су помен и опела над гробовима.
Протојереј Радослав Јанковић поручио је да православни верници овим даном чувају сећање на своје претке, верујући у васкрсење и вечни живот кроз Христа. Истакао је да гробља представљају света места на којима почивају преци, те да молитва за упокојене потврђује веру да смрт није крај живота.
„Они који су рушили наша гробља себе су срушили. Показали су да су неверници, али они не могу дотаћи душе наших предака. Ако Бог да, надамо се да ће господ њима опростити њхова саграшења. Углавном долази скоро исти број људи, понекад чак и више. Међутим, с обзиром на то да су путовања отежана и да су многи људи расељени из Косовске Митровице, долазак је сада отежан за многе који би желели да дођу. Таква је ситуација, али ми овде припадамо Цркви Божјој и остајемо у својој Цркви, остајемо уз свој народ. Тако да они који имају могућност долазе, а ми смо овде на услузи. Како се каже, служимо Богу и народу, на услузи смо нашем верном народу да обавимо молитву, што је најважније – оно што Бог треба да чује и оно што је жеља и молитва нашег срца“, рекао је Јанковић.
Посета је протекла у условима који се, према речима присутних, годинама не мењају. Гробље је покошено, али су бројна гробна места тешко уочљива, док су на више локација видљиви оштећени и порушени споменици.
Окупљени су се кретали између хумки, уређивали гробове колико су могли, уклањали коров и палили свеће на местима где су сахрањени њихови најближи, изражавајући тугу због стања у којем се гробље налази.
Превоз за грађане из Северне Митровице био је обезбеђен како би верници могли да присуствују обележавању задушница и обиђу гробове својих најмилијих у Јужној Митровици.
Звездана Петковић из Митровице дошла је да обиђе и очисти место где је сахрањен њен син.
„Мислим да је сваки пут када дођемо све горе и горе. Сада су покосили оно што су могли да покосе, али су направили још горе. Људи не могу да пронађу ни своје споменике. Треба да очисте, да склоне и уклоне оно што смета, али ово је заиста страшно. Њихови гробови стоје нетакнути и уређују се, а ово је сваким даном све горе и горе. То ми је син који је погинуо 1997. године. Долазимо кад год можемо, а сада мало чешће, јер се може слободније доћи колима. Раније смо долазили организованим превозом, аутобусима и тако даље, али сада се углавном долази за задушнице – зимске, летње и митровске. Лепо је да човек дође и посети своје покојне. То је дан за њих, за мртве. Али ово је тако ружна слика да би цео свет требало да види шта је ово и шта се овде дешава. Али нема од тога ништа. Живот иде даље, мора да се живи и то је то“, рекла је Петковић.
Зоран Вићентијевић из Звечана каже да је стање на гробљу раније било још теже, али да су поједине породице успеле да обнове порушене споменике.
„Стање је раније било катастрофално када су у питању порушени споменици. Захваљујући неким добрим људима успели смо да подигнемо мајчин споменик зато што је био потпуно у земљи. Сада можемо да дођемо, запалимо свећу и видимо мајчин споменик. Данас смо дошли заједно, супруга и ја, пошто су ту сахрањени њени родитељи, деда, баба и остала родбина. Сви ти споменици били су порушени. Ево, Богу хвала и добрим људима успели смо нешто да обновимо. Трава је покошена, али осим тога, што се тиче одржавања гробља, стање је исто као и претходних година“, рекао је Вићентијевић.
Он истиче да је сваке године све мање људи који обилазе гробове својих најмилијих.
„Веома мало. Ми сваке године долазимо овде, с обзиром на то да живимо у Звечану, али сваке године има све мање људи. Не знам због чега. Некада су људи долазили аутобусима, била су по два или три аутобуса за ове задушнице. Сада видим да има доста аутомобила, али у односу на раније године, посебно непосредно после рата, када сам овде живео, веома је мало људи“, казао је Вићентијевић.
Стана Радеча, која је дошла да обиђе гроб свог оца, каже да јој здравствено стање отежава долазак.
„Болесна сам, не могу често ни да га обилазим. Све је порушено, шта да обилазим? Сада тражим некога ко би то реновирао. Кажу да има неко ко поправља споменике, да се плати па да се направи. Толико, шта да кажем. А све нас је мање и мање, нема ко ни да дође“, рекла је Радић.
Љиљана Илић из Звечана каже да долази на гробље кад год може.
„Ту су сахрањени наши најмилији. Нико више не живи овде, сви су вани. Ето, ја дођем тако, бар једном годишње, посетим гробље. Јад и беда, све горе и горе. Жалосно“, каже она.
