Косово и Метохија су од Бога одабрани као српски завет још 1389. године када је на браник Хришћанства Кнез Лазар сакупио и ујединио српску војску и на бојно поље пут Газиместана кренуо да се супротстави Отоманској империји која је у доба своје највеће моћи заузимала 11.955.000 км2. Од тада Видовдан и Косово и Метохија постају симбол коме се Срби увек враћају
Косовски Бој
Још од тог ХIV века српском народу Видовдан ће бити уписан у генетском коду, а Косово и Метохија постаје симбол Србије, борбе за слободу којој ће Србија и Срби тежити кроз читаво своје постојање.
И баш тада ће се кроз историју дешавати велике ствари за Српску државу.
Дуго су Срби потлачено живели под влашћу Турака, готово пет векова чекало се на слободу, опстанак српског народа, са данашње перспективе тада је био немогућ, али народ се издигао попут феникса и успео да се ослободи.
Историчар Милош Спасић за портал Девич каже да је Видовдан судбоносни зов за Србе.
„Видовдан, за Србе представља један од највећих празника националног корпуса. Сам празник нас подсећа на битку на Косову пољу која се догодила 28. јуна 1389 тада су се сукобиле српска војска на челу са кнезом Лазаром и турска војска на челу са емиром Муратом. Пошто су оба владара страдала у бици, тако је исход нерешен. Након боја у српском народу се развио Косовски завет. Завет који подсећа Србе о царству небеском за које се кнез Лазар определио“, каже Спасић.
Гаврило Принцип
Почетком ХХ века Србија је поново на удару, овога пута моћ над малом Србијом желела је да покаже у то време моћна Аустроуграска, није се дуго чекао повод, после многих провокација и претњи то се и догодило.
Видовдан ће поново кроз Лазареве речи „Какви сутра будемо бићемо довека“, закуцати на врата Србије.
Тог јуна 1914. године Припадник организације Млада Босна Гаврило Принцип у Сарајеву је убио аустроугарског надвојводу и престолонаследника Франца Фердинанда и његову жену Софију. Аустроугари су нашли повод, Србији упутили неприхватљив ултиматум, а рат је поново куцао на врата већ уморене Србије.
Борбе на Косову и Резолуција 1244
По завршетку борби на Косову и Метохији 1999. године одлуком Уједињених нација и резолуцијом 1244 Савета безбедности на Косово и Метохију дошли су припадници Међународне мисије, названом УНМИК, а Албанци од 12 јуна и престанка борби протерују више од 250.000 Срба са својих огњишта и Видовдан и Газиместан бивају „протерани“, са Косова и Метохије.
Дуго није био могућ прилаз месту које је симбол борбе српског народа на Косову Пољу јер су Албанци то третирали као провокацију, те је Газиместан остао да својом висином пркоси зулумћарима и чека боља времена да се српски народ врати и да увели Божури васкрсну.
Срби се поново враћају Газиместану
То се и догодило од 2006 године Срби су поново почели да долазе Газиместан сваког 28.јуна. Организовано упркос окупираној територији окупљали су се Срби из свих крајева света и пркосно развијали тробојке на, некадашњем бојном пољу где су преци оставили последње капи крви за слободу.
„У данашње време је јако тешко прослављати Видовдан. Кроз прошле векове увек је било тешко обележити и прослављати овај празник. Тешка прошла али садашња, турбулентна времена по српски народ са великим потешкоћама се прославља. У српском националном битисању Видовдан има неизбрисив траг. Његово прослављање нас учи како живети, трајати и битисати у ова тешка времена на просторима Косова и Метохије“, закључује Спасић.
Последњих година са доласком Аљбина Куртија на власт Привремених институција у Приштини, репресија је постала као у доба апартхејда. Србима је дозвољено да дођу на Газиместан, али је забрањено истицање било каквих симбола. Свака мајица са мотивима српских јунака, Косовског боја, српске тробојке, па чак и дресови навијачких клубова бивали су одузети од стране тзв. Косовске полиције.
Упркос томе сваке године неколико застава се довитљивошћу посетилаца завијори на Газиместану, споменику посвећеном Косовским јунацима, који чека сваке године на већу саборност, а сам натпис на врху споменика где су уклесани чувени стихови Лазареве клетве „Ко не дош’о у Бој на Косово….“ јасан је позив за неки од следећих Видовдана.
