Дигитално окружење у последњој деценији потпуно је трансформисало начин на који грађани долазе до информација. Интернет портали, друштвене мреже и брзи комуникацијски канали преузели су примат над традиционалним медијима, док се новинарство суочава са убрзаним технолошким променама, растућом конкуренцијом и изазовима у борби за пажњу публике.
Портали потискују телевизију — нарочито међу младима
Истраживања показују да портали и друштвене мреже у Србији имају све већи утицај на обликовање јавног мњења. Иако телевизија и даље бележи високу гледаност, млади данас информације првенствено проналазе онлине. Грађани просечно проведу више од три сата дневно на дигиталним платформама, док је време испред телевизора значајно краће.
Портали нуде кратке, брзе и поједностављене информације, прилагођене навикама дигиталних корисника. Такав приступ мења начин производње садржаја, али и начин на који публика разуме друштвене и политичке процесе.
Борба за кликове подстиче сензационализам
У снажној конкуренцији, многи дигитални медији прибегавају сензационализму како би привукли или задржали публику. Граница између информисања и забаве постаје нејасна — вести су све краће, често без контекста, анализе и објашњења.
Додатни притисак представља финансијска зависност многих портала од пројектних средстава и државних конкурса, што утиче на уређивачку политику и независност редакција.
Више од 2.000 медија дели ограничен маркетиншки буџет
У Србији је регистровано преко 2.100 медија, који се боре за око 270 милиона евра вредан маркетиншки колач. У таквим условима опстанак је неизвестан, па многи портали немају ни кадровске ни финансијске капацитете за озбиљно новинарство.
Поверење грађана у домаће медије наставља да опада — мање од половине испитаника сматра да су поуздани.
Резултати анализе портала широм Србије: доминација политике
У оквиру истраживања анализирани су портали из више градова — Београда, Новог Сада, Ниша, Врања, Ужица, Крушевца и Суботице — у периоду од 1. августа до 15. септембра 2025. године.
Анализа је показала да:
· скоро половина текстова има политичку тематику (46%),
· доминирају локална политика и политички актери,
· црна хроника и забава нису заступљени као у традиционалним медијима,
· текстови су кратки, најчешће без аналитичког приступа.
Овакав профил садржаја указује на снажну политизацију дигиталног простора и чињеницу да портали често функционишу као продужена рука политичких наратива.
Јавни дијалог се сужава, анализа изостаје
Иако би дигитални медији требало да подстичу ширу јавну дебату, истраживање показује да портали најчешће објављују само основне информације, без интерпретације и без ширег контекста. Тиме се не креира простор за дијалог, већ се постојеће поруке институција и политичких актера само репродукују.
Други део истраживања: 85% објава су вести, а већина долази из институција
Додатна анализа открива снажну зависност портала од институционалних извора — министарстава, владе и политичких партија. Најдоминантније су две врсте садржаја:
· информације (29%),
· политика (29%).
Чак 85% објављеног садржаја чине вести, док су интервјуи, личне приче, коментари и анализе маргинално заступљени. Иако вести доносе тренутну видљивост, стручњаци упозоравају да овакав модел не обезбеђује дугорочну одрживост и лоше ангажује публику.
Додатан проблем је и учестала употреба кликбејт наслова, који краткорочно привлаче публику, али дугорочно нарушавају кредибилитет.
Пут напред: фокус на грађане, приче и визуелне формате
Препоруке истраживања указују да би портали требало да се:
· окрену грађански оријентисаним темама,
· развијају истраживачко новинарство,
· уводе нове формате, посебно видео-садржаје,
· користе технологију и персонализацију садржаја,
· запошљавају уреднике за ангажман и развој публике.
· Квалитетан, људски оријентисан садржај и приче из свакодневног живота кључни су за изградњу поверења и дугорочну релевантност дигиталних медија.
Дигитални медији јесу донели брже и доступније информисање, али су отворили и простор за површност, политизацију и пад професионалних стандарда. Иако портали у Србији имају велики потенцијал, многи од њих још увек трагају за јасним идентитетом и балансом између комерцијалног и квалитетног новинарства.
Без улагања у новинарске капацитете, истраживање и аналитички приступ, тешко је очекивати да дигитални медији постану темељ информисаног и критичког друштва.
