На северу Косова и Метохије, где се историја често писала тешким догађајима, манастири и храмови представљају много више од верских објеката. Они су чувари идентитета, сведоци векова борбе за опстанак и места где се и данас окупља преостало српско становништво овог краја.
Једна од најзначајнијих светиња јесте Манастир Девич, који се налази у области Дренице, данас већински насељеној албанским становништвом. Манастир је током историје више пута страдао. Посебно је тешко оштећен током ратних сукоба крајем XX века и у немирима 2004. године, када је манастир запаљен и опљачкан. Ипак, захваљујући напорима монаштва и помоћи Српске православне цркве, манастир је обновљен и данас у њему поново живи сестринство. У селима око манастира данас живи веома мали број Срба, док монахиње уз подршку верника настављају да чувају ову светињу.
У општини Зубин Поток налази се Манастир Брњак. Овај манастир је кроз историју такође претрпео разарања, а у новијој историји био је запуштен и делимично оштећен. Обнова је покренута последњих деценија и манастир данас поново постаје духовни центар овог краја. Општина Зубин Поток спада међу средине где Срби чине велику већину становништва – процењује се да више од 90% становника чине Срби, што омогућава да манастир Брњак има активну везу са локалним верницима.
На обронцима планине Рогозне налази се Манастир Соколица. Ова светиња из XИВ века током историје је више пута била изложена пљачкама и оштећењима, нарочито у турбулентним периодима османске власти и каснијих сукоба. Упркос томе, манастир је опстао и данас у њему живи монашко сестринство које брине о светињи и њеној богатој традицији. Општина Звечан, где се манастир налази, такође има већинско српско становништво, процењено на више од 90%, па манастир и данас има снажну подршку верника из околних села и градова.
Посебно место у историји има Манастир Бањска, величанствена задужбина краља Стефана Уроша II Милутина из ХIV века. Након пада средњовековне српске државе, манастир је током османског периода био разорен и претворен у рушевину, а његов камен је коришћен за градњу других објеката. Тек крајем XX и почетком XXI века започета је велика обнова, којом је Бањска поново добила изглед достојан своје историје. Данас у манастиру живи братство монаха. У општини Звечан, где се Бањска налази, већину становништва чине Срби.
У Косовска Митровица, граду подељеном реком Ибар, налазе се и два важна храма. У северном делу града уздиже се Храм Светог Саве, који је један од главних верских центара Срба у овом граду. Северни део Митровице има већинско српско становништво, а процене говоре о око 40.000 Срба који живе у том делу града и околини. Храм је током година постао место окупљања верника, али и симбол духовног опстанка српске заједнице.
На јужној страни града налази се Храм Светог великомученика Димитрија. Овај храм је кроз историју био централна црква Митровице. Међутим, након сукоба 1999. године, број Срба у јужном делу града драстично је смањен. Данас у том делу Митровице живи само мали број Срба, али храм и даље представља важан симбол историје и вере који сведочи о некадашњем заједничком животу у граду.
Прича о манастирима севера Косова и Метохије заправо је прича о опстанку. Иако су многе светиње рушене, паљене и напуштане, свака од њих је поново обновљена и враћена животу. Монаси, монахиње и верници који их посећују данас чувају не само зидове и фреске, већ и сећање на векове духовности, страдања и наде.
Управо зато манастири и храмови севера Косова и Метохије остају трајни симболи вере и истрајности народа који, упркос свим изазовима, и даље чува своје светиње и своју историју.
