Србија данас и сутра, 15. и 16. фебруара, слави Сретње – Дан државности, у спомен на два важна историјска датума, односно два догађаја који су поставили темеље модерне српске државе.
Први је дан када је 1804. године, на збору у Орашцу подигнут Први српск устанак, под вођством Карађорђа Петровића, а други – дан када је 1835. године у Крагујевцу усвојен први модерни, либерални Устав Кнежевине Србије
Због тога је данашњи датум један од најважнијих у политичком и историјском календару Србије.
Први српски устанак означио је почетак борбе српског народа за коначно ослобођење од османске власти.
Претходила му је „сеча кнезова“ – погубљење најистакнутијих српских главара – кнезова, свештеника, трговаца… почетком фебруара, које су дахије спровеле како би спречиле буну и заплашиле Србе, али је то само убрзало подизање устанка. На збору угледних Срба у Марићевића јарузи у селу Орашац, донета је одлука о подизању устанка, а за вођу изабран Крађорђе Петровић.
Устаници су имали успеха, а иако угушен 1813. године, устанак је значајно допринео успеху Другог српског устанка, подугнутог крајем априла 1815. године који ће донети аутономију српском народу у оквиру Отоманског царства и успостављања Кнежевине Србије.
Зато Први српски устанак, подигнут на данашњи дан пре 222 године, има значајно место у историји Србије, јер је означио почетак борбе српског народа за ослобођење из које се изродила модерна српска држава.
Три деценије касније, на исти датум, у Крагујевцу је усвојен Сретењски устав, који је у време доношења био један од најлибералнијих, због чега је и укинут свега 55 дана по усвајању, под притиском великих сила.
Наиме, на Скупштини у Крагујевцу, 15. фебруара 1835. године прочитане су одредбе је Устав Кнежевине Србије.
Његов аутор Димитрије Давидовић у Устав је уградио идеје Француске револуције. Увео је поделу власти на законодавну, извршну и судску, односно на кнеза, Државни совјет и Народну скупштину, ограничавајући тиме апсолутну власт кнеза Милоша Обреновића. Гарантовао је основна људска права и слободе.
Сматра се једним од најмодернијих устава тог доба, због чега је и засметао великим силама, па је суспендован већ 17. марта 1835. Али, и поред тога што је кратко био на снази, сматра се каменом темељцем уставности у Србији.
Централна церемонија поводом поводом обележавања Дана државности, коју ће предводити председник Владе Србије проф. др Ђуро Мацут, биће одржана у Орашцу. У оквиру церемоније, премијер Мацут и председник Владе Републике Српске Саво Минић положиће венце на Споменик Карађорђу.
Сретење се под слоганом „Саборност и понос“ као Дан државности обележава у Србији и у Републици Српској, у складу са Декларацијом о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа која је донесена на Свесрпском сабору у Београду у јуну 2024. године.
Дан државности Србије славио се до формирања Краљевне Срба, Хрвата и Словенаца, када је укинут, а поново се обележава од 2002. године.
Овај датум важан је и за Српску православну цркву, која данас обележава празник Сретење Господње, као успомену на дан када је Богородица први пут у храм увела новорођеног Христа да га посвети Богу.
