Радионице свирања на кавалу и певања уз кавал у организацији Српског етномузиколошког друштва одржане су у Дому културе „Свети Сава“ у Штрпцу.
Радионице су део пројекта под називом „Истраживање и ревитализација праксе свирања на кавалу на Косову и Метохији“.
Милош Николић професор кавала у музичкој школи „Мокрањац“ у Београду, који је водио радионицу свирања, истиче да му је увек драго да буде тамо где се у прошлости кавал највише свирао.
Николић је истакао да је срећан што је њему поверена улога од Српског етномузиколошког друштва да држи радионице кавала, подсећајући да је ово девета година заредом како деца у Штрпцу имају прилику да се упознају са овим инструментом.
„Деца ће што се тиче свирања, као и до сада, имати прилику да пробају, узму кавал у руке, иако није тако лако кавал за пар дана да се научи, али сви су добили тон што је најважније, примера ради кад сам ја почињао дувао сам три дана безуспешно у кавал. Деца су сва радознала али је проблем у вези са набавком инструмента, кад би га свако имао могао би и сам да вежба, али наша жеља је да понудимо и представимо деци, а прошле године је била једна девојчица која је донела свој кавал од свог прадеде, тако да нека деца су знала шта је то кавал, а нека и не, али наше је да им то представимо као свеопште српско наслеђе и као специфично наслеђе Сиринићке жупе“, рекао је он.
Сања Ранковић професор на катедри за етномузикологију факултета музичке уметности у Београду која је била задужена за радионице певања истиче да је њихов циљ да науче млађе генерације песмама из овог краја.
„У оквиру радионице Српског етномузиколошког друштва које се сваке године одржавају на Косову и Метохији ове године у Шилову и овде у Сиринићкој жупи радим радионице традиционалног певања уз кавал и пре свега част ми је да имам прилику да дођем овде и учествујем у овом пројекту и да радим са децом и овог пута и са мамама, што је јако лепо сви смо се заједно дружили и маме су певале заједно са својом децом и била је дивна интеракција”, рекла је Ранковић.
На радионици се, пре свега, истиче она, певају песме из области Сиринићке жупе.
„Будући да је колегиница Мирјана Закић већ дужи низ година истраживала песме на овом простору и забележила, а касније смо се колега Милош Николић и ја прикључили овом пројекту и такође истраживали, ту су песме које смо забележили током истраживања, тако да покушавамо да их вратимо назад Сиринићкој жупим односно млађим генерацијама Сиринићке жупе. Те песме сем даровитих свирача на кавалу певале су и Славица Реџић, Олга Стојановић, Милош Рачићевић и његова мајка Лепосава и многи други дивни певачи које смо имали прилику овде да упознамо које смо снимили, записали те текстове и ево сада се трудимо да овде научимо млађе генерације песмама из овог краја“, рекла је Ранковић.
Овај пројекат Српског етномузиколошког друштва подржан је и финансиран од стране Министарства културе и информисања Републике Србије.
