Савремена медијска пракса у земљама бивше СФР Југославије развијала се различито, у складу са специфичним друштвено-политичким и економским околностима у којима су нови медијски системи формирани. Иако су све државе региона имале сличне задатке при успостављању нових медијских модела, путеви развоја били су различити, уз наглашен приоритет самосталног идеолошко-политичког позиционирања. Земље погођене ратом природно су развијале своје медијске системе спорије у односу на оне које су процесе транзиције спроводиле у мирнијим и економски стабилнијим условима.
Главни ток трансформације медијских система у Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини одвијао се кроз постепено повлачење државе из медијског власништва. То је укључивало приватизацију постојећих државних и јавних медија, као и формирање јавних сервиса — комуникатора у јавном интересу који треба да функционишу на основу најширег консензуса грађана, струке и јавних власти. Ипак, процес приватизације медија није био једнако планиран ни реализован у свим земљама региона.
У Србији су, до 2015. године, приватизовани готово сви јавни медији на локалном и регионалном нивоу, како у области електронских тако и штампаних медија, изузев јавних сервиса на државном и покрајинском нивоу. Иако је приватизација била намењена јачању тржишне независности, у пракси је често доводила до слабљења медијске сцене, пре свега због продора страног капитала и интереса на домаће тржиште.
Истовремено, технолошки развој у сфери штампаних, електронских и онлајн медија, као и процес дигитализације, омогућили су бржу и доступнију комуникацију. Медији су изашли из оквира традиционалних платформи и прешли на интернет, где су портали преузели кључну улогу у локалним и регионалним срединама. Нови модели дистрибуције омогућили су публици да до информација дође брже него икада — неретко и док догађај још траје — што традиционални медији нису могли да прате истим темпом. Интернет није укинуо традиционалне медије, али их је преобликовао: данас ни један медијски сервис не може да опстане уколико није присутан на друштвеним мрежама или онлајн платформама.
Формирање различитих медијских публика створило је услове за програмску, технолошку и организациону сарадњу различитих редакција. Ипак, и традиционални и нови медији у региону деле заједничке изазове: бољи материјални и финансијски услови углавном су својствени јавним сервисима, националним, покрајинским и већим регионалним медијима, док мањи локални портали и редакције често функционишу под притиском ограничених ресурса и споријег технолошког развоја.
Мрежни модели сарадње као кључ развоја
Сарадња медија у заједничком географском, демографском и културном простору од изузетне је важности, нарочито за локалне и регионалне портале. Повезивањем редакција на регионалном нивоу, уједначава се дистрибуција садржаја и формира простор у којем портали различитих врста могу сарађивати, размењивати материјале и заједнички покривати догађаје од значаја за ширу јавност.
Оваква сарадња најчешће се успоставља кроз два модела: мреже и хијерархије. Мрежни модел подразумева хоризонтално повезивање медија исте или сличне величине, уз равноправну размену садржаја и знања. Хијерархијски модел укључује јаснију организациону структуру, у којој централни медиј или водећа редакција координише рад мањих партнера. Оба модела већ постоје у региону и, у зависности од потреба, могу бити изузетно корисна.
Сарадња може бити хомогена (између медија исте врсте) или хетерогена (између различитих медијских формата), што додатно проширује могућности за заједнички рад. Поред тога, медији се у свом деловању ослањају на четири темељна професионална принципа — истинитост, одговорност, минимизирање штете и ауторство, који се налазе у основи већине новинарских кодекса.
Програмска сарадња: најчешћи облик повезивања портала
Најзаступљенији облик сарадње међу порталима јесте програмска сарадња. Она подразумева да медијски садржаји настали у једној редакцији буду уступљени и објављени и у другим медијима. На овај начин портали, радио и телевизијске станице могу размењивати сирови видео и ТВ материјал, фотографије, аудио записе и текстуалне извештаје са терена. Таква размена не само да штеди време и ресурсе, већ и значајно унапређује информисаност публике.
Технолошка сарадња као предуслов модернизације
Већина локалних и регионалних портала тешко прати брзи технолошки развој због ограничених финансија и недостатка стручњака. Због тога је технолошка сарадња постала неопходна. Заједничке обуке, курсеви, радионице, размена софтвера и техничких решења омогућавају медијима да унапреде квалитет рада, повећају ефикасност и дођу до нових знања.
Сарадња на технолошком нивоу подстиче развој нових идеја, повезивање редакција и стварање јачих професионалних мрежа. Мањи медији кроз удруживање лакше набављају опрему, конкуришу за пројекте и подршку донатора, и развијају заједничке иницијативе које доприносе дугорочној одрживости.
Регионална сарадња као темељ стабилне медијске будућности
Сарадња портала и других облика нових медија омогућава размену знања, унапређење продукције, бољи квалитет садржаја и јачање поверења публике. У условима ограниченог тржишта и снажне конкуренције, удруживање редакција постаје не само корисно, већ и неопходно за опстанак локалних и регионалних медија.
Кроз мрежне моделе, заједничке ресурсе и континуирано професионално повезивање, медији у региону могу да изграде стабилније, ефикасније и отпорније медијско окружење — у интересу целокупне јавности.
