У густој шуми планине Девич на Косову и Метохији давне 1434. године саграђен је манастри Девич. Баш на том месту српски деспот Ђурађ Бранковић одлучио је да подигне манастир око 1434 године а према сачуваној причи манастир је подигнут у знак захвалности за оздрављење Ђурађове ћерке девице, баш из тог разлога манастиру је дато име Девич.
Манастир је саграђен на месту где се у једној шупљој букви подвижавао велики подвижник из XВ века Свети Јоаникије Девички, након што је у тај крај прешао из Црне Реке. Ђурађ Бранковић је манастир сазидао на месту где је, четири године раније, 1430. године сахрањен пустиножитељ Јоаникије Девички.
Попут и осталих српских светиња и овај манастир у свом постојању чува историјске приче где су туђини увек имали инспирацију да баш српске светиње оскрнаве и пљачкају.
Након повлачења српске војске преко Албаније у Првом светском рату аустроуграска војска је 1915. године опљачкала тада небрањен манастир Девич. Да се историја понавља видело се и у Другом светском рату када је уништена испосница Св. Јанићија Девичког која се налазила на падини на северној страни манастира, као и источник који се налазио у удолини ниже манастира. Девастацију и пљачку тада су извели албански фашисти, а у манастиру су тада у својим ризницама чуване велике збирке рукописа и штампаних догађаја из касног 19. и раног 20. века.
Након сукоба на Косову и Метохији те повлачења српске војске и доласка снага НАТО на Косово и Метохију за безбедност манастира Девич требало је да брину припадници француског баталјона КФОР-а. Упркос уверавања локалних албанских становника да се манастиру неће ништа десити са доласком војника тзв. Ослободилачке војске Косова манастир је спаљен, опљачкан и потуно уништен.
Попут феникса верни народ је увек са повратком на своја огњишта обнављао и светињу коју је у расејању носио у срцу.
Богато украшен манастир Девич био је веома животописно иконописан у неколико слојева, а иконе су датирале из 15. века. лик Св. Јанићија Девичког у одећи великосхимника и добро очувани натпис на коме пише да је он први ктитор места сего, а добро очуван је и лик Св. Акакија, као и композиције Свадба у Кани Галилејској и Исцељење раслабљеног.
У својој историји манастир Девич је обнављан више пута и састоји се из више цркава посвећених Ваведењу Богородице, Св. Јоаникију, Св. Ђорђу.
Манастир Девич од своје имовине поседује преко 60 хектара земље и око 250 хектара шуме (винограде у Великој Хочи, неколико кућа у Вучитрну и земљу у околини Бича у Лаушима, Лепини и Лудовићима).
На једној од прослава ктиторске славе 15. децембра када православни верници славе светог Преподобног Јоаникија Девичког Владика Теодосије поручио је у беседи да нас Свети Јоаникије сакупља са свих страна како би потрврдили коме тежимо у овоме животу.
,,Свети Јоаникије Девички чудотворац окупља нас у својој обитељи са свих страна да би потврдили ко смо, кога смо имена и чији смо и коме тежимо у овом животу. Свети Јоаникије Девички заједно са светим краљем Стефаном Дечанским никада нису напустили своју свету обитељ, они су овде присутни. И поред свих страдања овај манастир се силом Божијом на чудесан начин обнавља, али његовом обновом и ми се обнављамо браћо и сестре”, рекао је владика Теодосије у својој беседи у децембру 2023.
