Сплет историје, легенди, тајне и неиспричане приче о манастиру Бањска на северу Косова и Метохије одувек су инспирисале људе да трагају за истином о многим стварима и догађајима везаним за ову светињу. Некада у покушају да се сачува историја, духовност и вера, некада пак да би се дошло до блага краља Милутина многи верници, ходочасници, али и освајачи и вандали кроз векове су свако из својих побуда долазили и одлазили из маленог места који је надалеко познат управо по манастиру и његовом ктитору краљу Милутину.
Историчар Ђорђе Уларџић за Девич портал каже да је подручје на ком се налази манастир Бањска припада старој Србији те да је то што га је краљ Милутин изабрао за свој маузолеј довољно говори о величини манастира Бањска.
„Када кажемо стара Србија, данас се под тим подразумева да је то простор Косова и Метохије и Македоније, односно Маћедоније, како смо је раније називали. Оно што је важно напоменути јесте да су ови предели некада представљали сам центар српске државе, а не њену периферију. О томе нам говори, на пример, и чињеница да је краљ Милутин изабрао Бањску као свој маузолеј. Такође, његови дворови, као и дворови Немањића, налазили су се на простору данашњег Урошевца и његове околине. Милутин се упокојио у Неродимљу, а касније је, 1321. године, пренет у Бањску. Постоји чак и претпоставка да је његова погребна поворка том приликом била нападнута“, подсећа Уларџић.
Некако кроз историју овај манастир повезан је многим сплетом околности за манастир Соколицу а кроз векове су војевали исте борбе за опстанак.
Често пута су били мете напада вандала и разних освајача те је верни народ и тада из једног у други манастир на све начин покушавао да склони и сачува богато наслеђе тога доба.
„Да се надовежем на причу о Соколици, која је веома интересантна. Као што знамо, статуа која је данас у манастиру вероватно је пренета из Бањске, заједно са богатством краља Милутина. Манастир Бањска био је један од најбогатијих манастира у Србији. Важно је напоменути да су све иконе биле опточене златом, што нам говори о огромном богатству тог манастира. Нажалост, готово ништа од тога није сачувано због бројних ратова и разарања кроз која је манастир пролазио“, подсећа овај историчар.
Легенда која се преносила с колена на колено о благу манастира Бањска дуго је инспирисала ловце на благо те су многи покушали да дођу до њега.
„Колико је заиста било то Милутиново благо, не зна се. Ипак, постоји занимљива легенда да је оно сакривено у Грабовцу, баш на путу ка Соколици и Трепчи. Ако пратимо тадашње географске руте, логично је претпоставити да је поворка морала проћи тим просторима. Прича даље каже да је двадесетих или тридесетих година прошлог века тим авантуриста и археолога трагао за тим благом управо на подручју данашњег села Грабовца. Као водич им се пријавио један мештанин, којем су дали мапе на увид. Пошто је схватио да би се благо заиста могло налазити у близини, наводио их је на погрешан пут. Ти авантуристи су, након месец дана потраге, одустали и вратили се за Београд“, испричао нам је Уларџић и кроз ову причу подсетио да је све што је туђе и проклето.
„Верује се да је тај човек касније сам пронашао благо; он је био пореклом из Житковца или Жеровнице, ја сад не знам тачно, јер се убрзо након тога преселио у Београд. Легенда каже да га је сустигла страшна клетва: многи чланови његове породице убрзо су помрли, управо зато што је отуђио нешто што није припадало њему. На пример, Бањска је мање-више у сваком рату који су Срби прошли, и у свим војскама које су овде пролазиле, нажалост била уништавана, па је један од највећих драгуља српске архитектуре средњег века био уништен“, закључио је Уларџић.
