На обронцима северног дела Косовске Митровице, црквена купола и звоник Храма Светог Димитрија одају утисак новог, али већ снажног симбола присуства и опстанка српског Народа на Косову И Метохији. Храм, који је подигнут после ратних превирања, постао је културно-религијски центар и место окупљања за Србе који живе у северном делу града.
Зашто је храм подигнут Након НАТО бомбардовања и дејстава
У послератној 1999. години, Косовска Митровица је у пракси подељена на северни — претежно српски — и јужни — претежно албански — део. Црква Светог Саве, историјски важна и смештена у јужном делу града, постала је практично недоступна за многе вернике који су се преселили на север. Због те нове ситуације настала је потреба за великом црквом у северном делу града; градња Храма Светог Димитрија започета је у новембру 2001. године.
Протојереј, Радослав Јанковић, свештеник при Црквеној општини Косовско Митровачкој каже за наш портал да је велика потреба народа, саборност и јединство довела до идеје да се у северном делу града након послератних дешавања подигне Храм који би окупио расељене који су уточиште од избеглиштва из својих домова са Косова И Метохије пронашли у северном делу Косовске Митровице.
“Обзиром да Косовска Митровица и носи назив по светом великомученику Димитрију Солунском јер у оквиру некада везантије живео је српски народ словенски народ па имамо и градове Косовска Митровица, Сремска Митровица. Постојала је црква посвећена црква Светог Димитрија недалеко од Звечана од које су остали само темељи. У славу светог великомученика Димитрија подигнута је ова црква која је почела да се гради у новембру месецу 2001. године како би задржао верни народ И да се за њихове потребе овде обављају све потребе за овај народ. Народ се са одушевљењем радовао изградњи цркве тако да можемо рећи да је ово божје и народно дело у чију изградњу су учествовали институције и верни народ”, каже отац Радослав.
Изградња храма
Изградња и архитектура Радови су трајали неколико година — црква је завршена и освећена у новембру 2005. године, а посвећена је светом Димитрију, заштитнику Митровице. Храм је пројектован као једнобродна грађевина са више купола и истакнутим звоником, смишљено постављен на кота која га чини видљивим из различитих делова града. Тиме је храм добио и симболичку улогу — не само као верски простор, већ и као визуелни знак присуства и континуитета.
“У новембру месецу овај храм је освештан, а освећење је на Митровдан 2005 године обавио његова светост блаженопочивши патријарх Павле чија се фреска и налази осликана у олтарском делу храма. Од тада се овде редовно обављају богослужења. Има нас петоро свештеника и исто толико парохија, а од 2021 године овде се налазе и мошти светог Нектарија Егинског тако да се овде сваког четвртка обавља и акатист светом Нектарију у празницима и недељом је наша црква испуњена верним народом и дечицом са верске наставе тако да можемо да се радујемо да врши изузетно добру мисију нашег опстанка на Косову и Метохији у оквиру наше Републике Србије”, истиче Јанковић.
Значај за Србе у Косовској Митровици
За локалне Србе Храм Светог Димитрија није само место богослужења: он је центар заједнице, простор за важне свечане тренутке и окупљања, али и симбол колективне отпорности после сукоба и миграција из јужног дела града. Због ограниченог приступа другим значајним православним објектима у јужном делу, храм је преузео улогу главне парохијске цркве за северни део Косовске Митровице.
“Значај сваке цркве, сваког храма је огромна за наш народ. Црква је наша мајка дом божији где се сабирамо и овде препознајемо једни друге као вечну браћу и сестре. Тако добијамо благодат и помоћ са висине, посебно што нас својим молитвама чува и штити Свети великомученик Димитрије. И поред толико недаћа и искушења ми можемо рећи да је велика привилегија што живимо на Косову и Метохији поред толико цркви и манастира. Нас штите светитељи, нема потребе да се плашимо Бог је са нама”, подсећа Јанковић.
Тешкоће и безбедносни контекст
Демографске и политичке поделе оставиле су дуготрајан траг: заједнице често живе уз повишену напетост, ограничену покретљивост и несигурност. Посебно су болна сећања на март 2004. године, када су етнички мотивисани скрнављења и напади широм Косова довели до паљења и оштећења многих православних цркава и дуготрајног страха и расељавања српских породица. Ти догађаји су додатно нагласили потребу за сигурним верским и друштвеним просторима на северу Косовске Митровице.
Јанковић са поносом каже да је овдашњи народ чувар вере, традиције и историје.
“Ми смо сведоци вере, историје, културе нашег постојања и присуства. Ми често кажемо да смо чувари светиња међутим ја бих рекао да светиње чувају нас. Црква светог Димитрија нас чува баш као и Грачаница, Високи Дечани, Пећка Патријаршија и остале светиње на Косову и Метохији. Ми пролазимо кроз овај живот и свет, али држимо се својих светиња. То су наши стубови наше истине и вере и на овај начин ми смо сведоци да смо на путу наших предака који су подигли многе светиње у славу Богу и светитеља који се за нас Богу моле и то су наши заштитници. Као што је Свети Димитрије сачувао Солун тако чува и нас и Косовску Митровицу и чуваће нас кроз многа времена која су пред нама” поручује Јанковић.
Између вере и политике Храм Светог Димитрија и даље окупља вернике и служи као тачка идентитета, али његов значај се не посматра изоловано од ширег политичког и безбедносног оквира на северу Косова. Док неки виде храм као мост ка нормализацији и очувању традиције, други подсећају да без трајног политичког решења и бољих услова за суживот верске и етничке тензије остају суштински нерешене.
Храм Светог Димитрија у Косовској Митровици је релативно млад објекат по годинама, али дубоко укорењен у живот заједнице која му је поверила симболику опстанка. Његове куполе и звоник јасно указују на место које црквени календар, локална историја и актуелни друштвени контекст заједно чине важним за разумевање положаја Срба у овом граду — града који и даље носи терет подела, али у коме се свакодневно виде и знаци упорног враћања живота и вере Срба на Косову и Метохији.
