Српска православна црква и верници данас обележавају Светог Николу Мирликијског Чудотворца, крсну славу коју, према етнолошким подацима, слави више од 30 одсто српских породица, што је чини најзаступљенијом славом.
Највећа слава коју Срби славе окупља велики број верника. Постоји чак и прича у којој се каже да половина Срба слави светог Николу док она друга половина су гости који одлазе код свечара.
На Косову и Метохији празнује се три дана,
Уочи славе, 18 децембра прославља се „дочек“ светог Николе тада у кругу породице уз ближе рођаке, кумове и пријатеље слава се обично подиже увече око 19 сати.
Обичај је да се остане до после поноћи како бисе дочекао 19. децембар и дан крсне славе.
Трпеза је посна, уз разне рибље специјалитете и ђаконије које су веште руке домаћица припремиле за тај дан. Икона свеца на источном зиду куће или стана стоји целе године, испод нје је место намењено за „чело софре“, оно припада госту који је најближи укућанима старом пријатељу, комшији, куму, рођаку који је најбољи пријатељ породице.
Остаје се до касно у ноћ а са одласком последњег госта домаћини одлазе на починак.
Сутрадан, 19. децембра је дан славе светог Николе.
Тада је углавном највећи број гостију који долази да обиђе свечаре.
Гости на поклон домаћинима углавном доносе флашу вина. Славска свећа,вино, жито, тамјан, кандило, и славски колач су на столу, свећа гори током целог дана, а гости се након свечаног ручка буквално смењују јер током целог дана славској атмосфери сведочи велики број обиласка свечара који не ретко имају више места на које треба стићи и поделити свечаност са многобројним рођацима, пријатељима и кумовима који тај дан празнују.
Трећег дана славе домаћини дочекују госте који из различитих разлога нису стигли да дођу током прва два дана празновања.
Свети Никола је живео у 4. веку и био је епископ града Мире у Ликији. Историјски извори сведоче да је учествовао на Првом васељенском сабору у Никеји 325. године, на којем су постављени темељи хришћанског учења.
У хришћанској традицији поштован је као заштитник деце, путника и сиромашних, а у народу је остао упамћен као светитељ милосрђа и помоћи онима у невољи.
Слава Светог Николе обележава се у време Божићног поста, па се у православним домовима припрема посна трпеза, уз ломљење славског колача и освећење жита, у складу са црквеним обичајима.
