У манастиру Соколица свечано је обележена храмовна слава – Покров Пресвете Богородице, који Српска православна црква прославља 14. октобра. Светој литургији присуствовали су верници, а након богослужења обављен је чин резања славског колача.
О значају празника и духовним порукама које он носи говорио је протојереј Ђорђе Стефановић, који је у беседи након литургије истакао да је за савременог човека важно да слуша реч Божју и отвори своје срце за Христову светлост.
„Оно што је потребно нама данас јесте да ми слушамо реч Божију и да отворимо двери свога срца и примимо светлост Христову која просвећује васељену и све нас“, поручио је протојереј Стефановић.
Он је нагласио да хришћанска вера треба да буде сведочена свакодневним животом, у породичном окружењу, на радном месту и у односу према другим људима, без обзира на то да ли нас воле или мрзе.
Празник Покрова Пресвете Богородице подсећа вернике на значај молитве, наде и поверења у Божју помоћ, посебно у временима искушења и неизвесности.
Према црквеном предању, овај празник везује се за догађај из X века у Цариграду, када се Пресвета Богородица јавила верницима окупљеним на молитви у Влахернској цркви. Међу присутнима су били Свети Андреј Христа ради јуродиви и његов ученик Епифаније, који су, према предању, видели Богородицу како се моли за народ и својим покровом закриљује окупљене, симболично их узимајући под своју заштиту.
У православној традицији Богородица заузима посебно место као Мајка Исуса Христа, симбол смирења, љубави и потпуног поверења у Бога. Њој се верници вековима обраћају молитвама, тражећи утеху у невољама, снагу у тешким тренуцима и наду у данима неизвесности.
Порука празника не огледа се само у неговању црквеног предања већ и у вредностима које верници настоје да пренесу у свакодневни живот – доброти, праштању, стрпљењу и бризи за ближње. Покров Пресвете Богородице позива на очување породичне слоге, међусобног поштовања и спремности да се помогне онима којима су подршка и разумевање најпотребнији.
За вернике окупљене у манастиру Соколица, обележавање храмовне славе било је прилика за заједничку молитву и духовно сабрање, али и подсећање на значај вере и наде које помажу човеку да истраје у животним искушењима.
