Српска православна црква и верници данас, 30. јула, обележавају празник Свете великомученице Марине, у народу познатије као Огњена Марија. Иако није обележен црвеним словом у црквеном календару, овај празник је један од најпоштованијих летњих празника у српском народу и прати га велики број народних обичаја и веровања.
Према црквеном предању, Света Марина живела је крајем 3. и почетком 4. века у Антиохији Писидијској. Као млада девојка прихватила је хришћанску веру, а због одбијања да се одрекне Христа претрпела је тешка мучења и пострадала у време прогона хришћана за владавине цара Диоклецијана. Због своје непоколебљиве вере, Црква је прославља као великомученицу.
У народној традицији Огњена Марија припада такозваним „огњевитим свецима“, заједно са Светим Илијом и Благом Маријом. Вековима се веровало да су ови празници повезани са ватром, громовима и летњим непогодама, па су се на њих посебно поштовали одређени обичаји.
Према народном веровању, на Огњену Марију не обављају се тешки послови у кући, пољу и око имања, нити се ради са ватром. У појединим крајевима задржало се веровање да тог дана не треба прати, шити, нити започињати веће послове, како би се избегла несрећа. Такође, у неким местима постоји обичај да се тог дана избегава купање у рекама и језерима.
И данас се у многим крајевима поштују обичаји везани за Огњену Марију, док верници празник обележавају молитвом и одласком у храмове
