Снага дигиталних портала: Медиј који расте

Дигитална доминација: како интернет портали обликују јавно мњење — и суочавају се с озбиљним изазовима

У ери у којој је већина грађана свакодневно повезана на интернет, медијски портали постали су примарни извор вести за велику већину публике. Њихова предност — брзина, доступност и мултимедијалност — истовремено отвара питања о квалитету, економији и етичким стандардима новинарства.

Брзо, интерактивно, али не и потпуно веродостојно

Портали нуде тренутни приступ информацијама, видео садржаје, подкасте и могућност интеракције са читаоцима. То их је учинило доминантним извором: према истраживањима, око 55% грађана Србије данас најчешће користи онлајн медије за информисање, док друштвене мреже држе друго место (22,4%). Традиционални медији попут телевизије и штампе све више остају иза — ТВ 21%, радио 1%, штампа 0,6%.

Међутим, повјерење публике није неограничено. Често се јавља сумња у веродостојност објава, па корисници додатно проверавају информације кроз друге канале. Један од кључних проблема је појава лажних вести и сензационалистичких наслова — тзв. кликбејт — који, иако повећава број прегледа, урушава уредничке стандарде и професионални интегритет.

Огроман број портала, али слаби пословни модели

Према подацима Агенције за привредне регистре (АПР), до 2022. у Србији је регистровано укупно 2.508 медија; међу њима 751 интернет портал. Тај број показује експлозију дигиталних издања, али и забринутост — велики део портала функционише без стабилног пословног модела.

Традиционални приходи од реклама нису довољни да покрију продукцију, а системи плаћеног приступа (претплате) нису у Србији заживели — до 2024. ниједан већи дневни портал није увео наплату садржаја у значајној мери. Многе редакције зато зависе од спонзорстава, донација, пројектног суфинансирања и јавних конкурса, што отвара питања о транспарентности и потенцијалним утицајима финансијера на уређивачку политику.

Технологија и формати: прилика и трошак

Интеграција видео садржаја, подкаста и мобилних платформи представља шансу за задржавање публике, али и захтева додатна улагања. Подкасти су, на пример, из маргиналног формата прерасли у важно и растуће поље, које доприноси диверсификацији садржаја. Ипак, многи мањи портали немају ресурсе да развију квалитетну продукцију, па радо прелазе на копирани или минимално обрађени садржај.

Још једна препрека је зависност од агрегатора и платформи које преузимају наслове и кратке уводе — то смањује директан саобраћај ка оригиналним сајтовима и умањује приходе од оглашавања.

Генерацијска подела у конзумирању медија

Навике публике јасно су подељене по старосним групама. Млади (18–34 године) најчешће користе портале и друге дигиталне изворе, док су старији од 65 година и даље најлојалнији телевизији и традиционалним изворима. Ова разлика додатно обликује уредничке одлуке и врсте садржаја које портали преферирају.

Квалитет вс. кликови: етички изазов

Квалитет садржаја и поштовање новинарских стандарда остају централни изазов. Кликбејт и лажне вести често циљају теме које највише интригирају јавност — политика, јавно здравље, безбедност — и шире се емотивном манипулацијом. Такве праксе доводе до парадокса: комерцијални успех понекад иде на штету кредибилитета и јавног интереса.

Редакције данас морају да уведу јасна правила понашања за коментаре корисника, да се боре против говора мржње и дезинформација, али и да улажу у фацт-цхецкинг и професионалну продукцију — што захтева новац који многе редакције немају.

Како преживети: модели финансирања

Портали у Србији користе различите стратегије: рекламе и приказивање огласа, увођење претплатних модела (још ретко), спонзорисане и пројектне садржаје, донације и јавне конкурсе. Модел суфинансирања кроз локалне самоуправе и министарства омогућава реализацију пројеката, али и изазива критике због потенцијалних злоупотреба и недостатка транспарентности.

За очување плурализма и независности неопходно је инсистирати на јасним критеријумима доделе средстава и механизмима који штите уређивачку аутономију.

Закључак: будућност зависи од поверења и одрживости

Интернет портали су постали динамични стуб савременог информисања — брзи, интерактивни и широко доступни. Њихова дугорочна релевантност у Србији неће се мерити само бројем прегледа већ пре свега нивоом поверења јавности, квалитетом садржаја и способношћу да развију одрживе, транспарентне и етичке пословне моделе.

Да би задржали значај у јавном простору, портали морају да балансирају тржишне притиске и професионалне стандарде: улагати у новинарство, борити се против сензационализма и дезинформација, и истовремено пронаћи стабилне изворе финансирања који не угрожавају независност уређивачке политике.