На северним падинама планине Копаоник, недалеко од Звечана, уздиже се манастир Соколица, једна од најзначајнијих православних светиња на Косову и Метохији. Смештен на стеновитим висовима изнад села Бoљетин, манастир је вековима био духовно уточиште, симбол истрајности и вере српског народа, али и сведок бројних историјских искушења.
Историја манастира
Према предању, манастир Соколица је подигнут крајем XIVили почетком XV века, у доба када су српски великаши, након Косовског боја, настојали да очувају цркве и манастире као стубове народне и духовне самосвести. Оснивање се везује за властелинску породицу Војиновића, моћне владаре тог краја, који су даривали цркву и њене поседе.
Историчар Ђорђе Уларџић за Девич портал каже да има јако мало историјских података о самом манастиру због честих напада и скрнављена светиње мало писаних трагова из тог времена је сачувано од заборава.
„Манастир је посвећен Покрову Свете Богородице, претпоставља се да је манастир подигао неки од српских великаша из околине Звечана. Историјски ако то сагледамо то су могли да буду браћа Мусићи или Вук Бранковић који је yаменио Брвеник за Звечан са браћом Мусићима непосредно после Косовског боја. Касније су Бранковићи можда били Ктирори, а могуће да је манастир саградио и исти челник који је подигао и Девић, Родоп који је био пореклом из овог краја. Манастир је увек био у сенци чувенијег манастира Бањска јер yнамо да је манастир Бањска Царска лавра, иначе Бањска је категорисан као четврти манастир по значају у Србији“, каже Уларџић.
Највеће благо манастира је чувена скулптура Богородице са Христом, позната као „Соколица Богородица“. Овај изузетни споменик средњовековне уметности, исклесан у мермеру у XИВ веку, сматра се једним од најлепших дела српске средњовековне скулптуре. Верује се да икона поседује чудотворну моћ, а народ је вековима поштовао као заштитницу мајки и деце.
“За манастир Соколицу се повезује статуа Мајке Богородице, што је потпуно несвакидашње за православну религију. У томе се угледа култ који је долазио са запада. Сматра се да је кип неким чудом долетео из Бањске, неки доносе здраворазумску претпоставку да је донет заједно са моштима краља Милутина јер су његове мошти морале бити премештене после Косовског боја као један од највећих српских владара. Његове мошти су најпре пренесене у Трепчу а касније су мошти пренете у Софију у Бугарској где си и сада налазе мошти светог краља Милутина. На самом кипу су видљиви трагови латинских скулптора што у то време није био редак случај, а пример за то је манастир Дечани где се баш види утицај запада па ту као што је случај у манастиру Бањска можемо видети романички утицај где су видљиве скулптуре Гаргојла а њих можемо видети на пример у Нотр Даму у Француској, тога није било у историји Српске православне цркве што је веома ретка појава”, појашњава Уларџић.
Од тог времена долази до јако малог броја историјских података о манастиру Соколица, следећи видљивији траг везан је за крај XIX века а наш саговорник каже да је тај период везан за обнову манастира.
“ Следећа важна година о којој постоје писани трагови је 1899. година када је игуман у манастиру био Доситеј Ђуришић. Тада је манастир Соколица био нека врсте школе. Тада у време Османске империје наше школе су биле културни И друштвени центри. У манастиру Соколица је постојала велика библиотека те се ту народ описмењавао и неговао своју културу и традицију.
Значај светиње
Соколица није само место молитве – она је и симбол опстанка Срба у Метохији. Током векова турске власти, манастир је био уточиште за народ, чувар језика, традиције и духовности. У савременом времену, постао је и центар окупљања српске омладине и културних догађаја. Због свог положаја на северу Косова, манастир има изузетну важност за Српску православну цркву, јер представља један од стубова духовног живота у том делу покрајине.
“Велики значај за процват овог манастира има долазак мати Макарије . Почетком деведесетих година И постала игуманија манастира Соколице. Поред духовног имала је богато световно образовање. Говорила је неколико језика и успешно је радила на обнављању манастира. У време Мати Макарије поред ње у манастиру су биле мати Данила и мати Антонина. Оне су обнављале и осликавале иконостасе. Сам манастир до почетка двехиљадитих није имао неку развијену инфраструктуру касније је захваљујући понајвише мати Макарији асфалтиран пут до Соколице”, истиче Уларџић.
Напади и разарања
Попут многих српских светиња на Косову и Метохији, ни Соколица није била поштеђена напада. У другој половини XX и почетком XXI века, манастир је више пута био на мети вандала. Након доласка међународних снага 1999. године, забележени су покушаји скрнављења светиње, а прилази манастиру често су били угрожени.
“У самој близини манастира постоје албанска села, пре свега Бољетин из кога потиче Иса Бољетинац за ког кроз историји постоје разне приче. Пред први Балкански рат постојала је бојазан како ће се Албанци поставити, хоће ли се борити на страни Срба или Турака. Тада је чувени мајор Воја Танкосић који је отео синове Исе Бољетинца И на тај начин га натерао да стане на страну Срба или да буду неутрални. Било је настојања Албанаца која је стала на страну српске војске , али већина је остала неутрална”.
Највећи удар претрпела је културна баштина када су екстремисти покушавали да оскрнаве и оштете скулптуру Богородице, иако су мештани и монахиње манастира храбро чували светињу. Само постојање Соколице кроз сва та искушења сведочи о истрајности и вери, али и о тешкоћама са којима се Срби суочавају на Косову и Метохији.
Соколица Данас
Данас манастир Соколица чувају монахиње које се брину о светињи, мати Антонина брине уз сестринство о манастиру, дочекују вернике и ходочаснике, и сведоче о непролазној снази православне вере. Упркос политичким и безбедносним изазовима, манастир је остао симбол наде и места где се народ окупља око своје цркве и традиције.
“Велики број верника И ходочасника са свих страна Балкана долазе да се поклоне кипу Богородице за који сматрају да има чудотворне моћи нарочито у смислу да помаже женама које немају децу И да су по бројним сведочанствима поред кипа остављани многи дарови у вери да им је баш статуа мајке Богородице помогао да се остваре као родитељи”, наглашава он.
Соколица, уз Грачаницу, Дечане и Пећку Патријаршију, остаје део мозаика духовног и историјског идентитета Срба на Косову и Метохији. Њена снага није само у каменим зидовима, већ у вери и одлучности да се светиња сачува за будуће генерације.
