У котлини поред реке Бањска тихује и манастир надалеко познат који више од седам векова чува тајне српског постојања, страдања и васкрснућа. Народ је уз светог Краља Милутина подигао ову светињу уз њу је живео молио се умирао и из генерације у генерацију памтио васкрсење српске државе и српског постојања на северу Косова и Метохије.
Где год се гост овог манастира окрене види историју, од обичних људи чује предања, од црквених великодостојника сазнаје тајне које су велом историјских података нестале у бројним паљењима, али прича о манастиру Бањска поред Звечана остаје вечна баш као и косовски завет.
Бањска- Милутинова визија Студенице
Протојереј Бранислав Дикић у разговору за портал Девич каже да је манастир Бањска требало да личи на Студеницу, тако га је краљ Милутин замишљао, али да су неимари тог времена имали слободу у раду.
„Недалеко од Косовске Митровице, испод планине Рогозне, налази се манастир Бањска, у близини реке која носи исто име. Средњовековни манастир подигнут је у част светог архиђакона, првомученика Христовог, Стефана. Манастир Бањска је задужбина једног од најмоћнијих владара из лозе Немањића, уопште једног од најзначајнијих владара тадашњег века — светог краља Милутина. Он је подигао овај манастир желећи да изгледа као црква Богородице у Студеници. Наравно, мајстори који су радили на овом храму имали су одређену слободу у погледу грађевинског стила, али је узор, како се сматра, била управо црква Богородице у Студеници. Манастир је посвећен светом архиђакону Стефану, односно преносу моштију светог архиђакона Стефана, који се прославља 15. августа. Свети Стефан био је и крсна слава лозе Немањића. Неки чак сматрају да је то била прва слава међу Србима, па је зато и манастир подигнут у његову част. Каже се и сматра да је један од мајстора који су радили на овом манастиру био чувени Фра Вито, који ће касније постати протомајстор при изградњи манастира Високи Дечани“, каже Дикић.
Радови на изградњи манастира трајали су четири године.
„Манастир Бањска је задужбина овог великог и знаменитог владара. Почео је да се зида 1312. године, а завршетак се бележи 1316. године. Краљ Милутин је поверио изградњу тадашњем игуману манастира Хиландара, Данилу, који ће касније постати архиепископ бањски. Он је, иако нерадо, напустио Хиландар и преузео бригу о оснивању овог дивног и значајног манастира. Свети краљ Милутин даровао је манастир великим поседима. У повељи се помиње чак 75 села и око 90 катуна са приближно 500 пастирских породица, што је у то време био веома значајан феудални посед — можда и први те врсте у Србији. Манастир је, дакле, био веома богат и имао је довољно средстава за своје издржавање“, подсећа Дикић.
Турци су од манастира Бањска направили џамију 1912
Много онога што је у оригиналним радовима одрађено нестало је током бројних разарања манастира.
„Бањска се одликује јединственим стилом. Иако припада рашкој школи, црква поседује богату пластику и орнаментику. Нажалост, све је то уништено већ од 15. века. Историјски извори сведоче да је манастир више пута паљен, а до 1912. године био је чак претворен у џамију. Када су Турци 1912. године напустили Бањску, започела је жеља за обновом, али је манастир стварно обновљен тек 2004. године заслугом Српске православне цркве. Тада у манастир долази младо братство које се стара о њему, и Бањска поново постаје духовни центар Срба овог краја“, истиче Дикић
„Манастир је, као што је већ поменуто, у великој мери уништен, а многа скулптурална дела и орнаментика изгубљени су. Ипак, сачувано је једно значајно уметничко дело — такозвана Богородица Соколичка, представа Мајке Божије на престолу са малим Христом у наручју. Ова скулптура данас се чува у манастиру Соколица, па отуда и назив Богородица Соколичка. Скулптура је, нажалост, такође претрпела оштећења — ореол око Богородице је уништен, као и ноге малог Христа — али је и даље једно од највреднијих сачуваних дела средњовековне пластике из Бањске“
Упркос свим недаћама манастир Бањска је кроз векове био подсетник на српско страдање, али је био и инспирација многима који су живели у околини Бањске
„Манастир Бањска и данас је духовни центар у којем се окупљају Срби не само са севера Косова, већ и из других крајева. Многи ходочасници долазе да га посете. Познато је и такозвано „Бањско злато“, често опевано у песмама. Многи трагачи веровали су да је реч о закопаном благу краља Милутина, али заправо се под тим изразом мисли на златне листиће који су красили фреске у манастиру — тада врло ретку и скупу технику. Када се свети краљ Милутин упокојио у свом дворцу у Неродимљу, архиепископ Данило Бањски преузео је његово свето тело и сахранио га у манастиру Бањска. Касније, због страдања манастира, његово тело пренето је у Трепчу, а данас се његове свете мошти налазе у Софији, у Бугарској, у цркви Свете Недеље, коју многи Бугари називају „Храм Светога Краља“. Када је изграђен, манастир Бањска био је величанствен подухват какав дотад није виђен у тадашњој Србији, па ни шире. Иако је свети краљ желео да Бањска подсећа на Студеницу, црква је била јединствена по архитектури — једнобродна базилика са две куле-звоника, која је доминирала околином. Будући да је архиепископ Данило Бањски раније био игуман манастира Хиландара, који је често страдао од гусара, и Бањска је имала снажне одбрамбене зидове и била врло безбедна. Ипак, оно што је манастир чинило посебним била је духовна атмосфера која се ширила међу монасима и верницима. Према записима биографа и путописаца, присуствовати светој литургији у тадашњој Бањској било је јединствено и узвишено искуство“, напомиње протојереј Дикић.
Бањска је обновљена 2004. године са великим потенцијалом
После обнове 2004. године, манастир Бањска поново је постао један од најважнијих духовних и историјских центара Срба на Косову, не само у историјском, већ и у много ширем духовном смислу. Народ у Бањској и околини је дуго чекао обнову манастира, али је остао веран и упоран у труду да се светиња краља Милутина издигне из порушених зидова које су чекале боља времена за веран народ и васкрснуће светиње.
Манастир Бањска је познат и по извору термо-минералне воде где су многи потражили лек и нашли га управо у овој топлој води, а манастир се бави и производњом пива која је изузетне класе.
„Поред историјских и археолошких локалитета Бањска је позната и због топле термо-минералне воде по чему је и ово место добило име Бањска. Многи су овде долазили и лечили се овом лековитом водом. Манастир се данас бави производњом пива и нашироко је по томе познат, а жеља манастира је да буде самоодржив и да помаже онима којима је потребна помоћ“, каже Дикић.
„Манастир је познат далеко од саме Србије. Многи ходочасници који долазе на Косово и Метохију желе да посете манастир Бањску уз Грачаницу, Пећку Патријаршију и Високе Дечане. Многи су разлози тих посета, али мислим да су духовни разлози на првом месту. Многи који долазе овде остају на литургије и желе да што више сазнају о светом краљу Милутину. Чести гости су и странци који чак и нису православци, али воле да чују о идентитету нашег народа. Овај манастир има велики потенцијал што се тиче туризма. Лечилиште док је радило овде је било много туриста и верника који су желели да што више времена проведу како у бањском комплексу лечилишта тако и у самом манастиру на литургијама“, закључује Дикић.
(Насловна фотографија и фотографија пива произведеној у Бањској преузете су са Фацебоок профила Манастира Бањска)
